Putovanja kao izvor psihickog zdravlja

Nije li želja svakog od nas da bude zdrav, da živi dugo i srećno!?

Zahvaljujući odmoru ljudi dobijaju mogućnost da na duge staze sačuvaju ili povrate ono što je najbitnije - zdravlje nas i naše porodice! Zdravlje nije sve ,ali je sve nista bez zdravlja ...Zdravlje je lepota, ljubav i radost.


Putovanje kao izvor psihičkog zdravlja

Zdravstveni turizam je jedna od mnogobrojnih manifestacija sve veće tendencije globalnog povezivanja. Jasno je da svet teži da se ujedini, informacije se prenose sa jednog kraja planete na drugi, jednostavnije i brže, nego što smo samo pre sto godina mogli i sanjati. Zahvaljujući avionskom saobraćaju, novim brzim kolima i sve boljim putevima, svet postaje globalno selo. Vesti iz dalekih krajeva dostupne su našem oku kroz špijunku web stranica, televizije i ostalih medija. Najveća vrednost globalnog zbližavanja je ipak u mogućnosti da uronimo u egzotične, tajanstvene svetove i zakoračimo svojim stopalom na nepristupačna mesta, pa makar i samo na ono kratko vreme koje se zove odmor.

Nezaboravnost takvog iskustva i unutrašnje bogatstvo koje ono donosi, traju mnogo duže nego dani odsustva iz naše svakodnevnice. Mentalno zdravlje je izvor iz koga vučemo naša svakodnevna zadovoljstva i razloge življenja. Naše psihičko zdravlje određuje koliko ćemo biti zadovoljni životom, koliko ćemo u njemu uživati, a i koliko ćemo dugo živeti, jer je ono usko povezano sa našim fizičkim zdravljem.

Mentalno zdravlje nekad ne dolazi samo od sebe, već moramo da se izborimo za njega. Ono nije samo uslov za postizanje drugih ciljeva, već i sam cilj kome težimo. Kada govorimo o tome šta to znači biti psihički zdrav i čemu mi težimo, stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja su izdvojili zadovoljstvo samim sobom, stepen uživanja u životu, osećaj da smo ostvarili sebe i da smo povezani sa drugima kao njegove najbitnije odrednice. Koliko ste vi mentalno zdravi?

Setite se još, gde se osećate živi i budni, kada se osećate najviše aktivni, kako se čovek najlakše i neposredno povezuje sa drugima, otkrivajući istovremeno lepotu samog sebe u tuđim očima? Putovanja nas teraju da istražujemo novo, uzbudljivo, da ostvarujemo kontakt i otkrijemo sebe pod drugim svetlom. Takva iskustva izmeniće nas i obogatiti na način na koji ne možemo ni predvideti.

A kada krenete na put, priželjkujte avanture, priželjkujte nova znanja i nova osećanja koja diraju duh i miluju telo, kako je govorio Konstantin Kavafi, pišući o Odisejevom putu za Itaku. Radost koju osećate kada koračate prvi put novim trgom, novom ulicom, kada udišete miris nepoznatih gradova, nemerljiva je. Ne požurujte svoj put, jer on je cilj sam za sebe, on je taj koji će vas učiniti bogatim kada se vratite. I kada krenete za Itaku, poželite sebi dug put.

Međutim, istraživanja pokazuju da su se ljudi koji su otišli na aktivan odmor vratili orniji, boljeg raspoloženja, bolje spremnosti za rad i sa većom količinom energije naspram onih koji su uzeli odmor sa posla i nisu nigde otišli, već su se odmarali kod kuće.

Pokazalo se da putovanja pozitivno utiču na podizanje kvaliteteta življenja i celokupno psihičko i fizičko zdravlje. Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već i stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja. Telesno zdravlje podrazumijeva izbor zdravog načina življenja kroz vežbanje, kretanje, zdravu ishranu i opuštanje. Aktivnostima u slobodnom vremenu čovek treba stimulirati svoje pozitivne snage (fizičke i duhovne), kroz aktivno opuštanje (a ne samo pasivan odmor).

Da li putovanja donose stres?

Neki ljudi preferiraju da se odmaraju kod kuće. Kada pomisle na prtljage, kofere, pogotovo ako putuju sa porodicom, a zatim pune aerodrome, zagušene puteve i čekanje na carini. Naručito od putovanja ljudi lako odustanu kada se sa tugom sete brda para koje se potroši za nekih 7 do 10 dana izabranog paket aranžmana. Da li su oni u pravu? Ko se više odmori, a ko se više umori, pitanje je kojima su se bavili mnogi. Koliko putovanja otklanjaju ili donose stres?

Šta je stres, donekle se možemo dogovoriti, a donekle je različito za svakoga od nas. Stres, kaže literatura, je lični doživljaj da mi nismo dovoljno snažni i nemamo dovoljno kapaciteta da se izborimo sa situacijom koja se postavlja pred nas. U tom smislu i organizacija odmora i putovanja može biti stres. Imamo malo slobodnih dana i obično ograničen budžet, kako ih najbolje iskoristiti? Kako najbolje uklopiti svoje želje sa svojim mogućnostima? Svaka promena nekad nam teško pada i tera nas da joj se prilagodimo, te i odlazak iz našeg okruženja i promena dnevnih navika. Da li posle putovanja, u trošak treba da uračunamo i par poseta našem psihoterapeutu?

Dakle, stres od putovanja i odmora je dobrodošao! Iako putovanja donose brige i stres, ovaj stres je oslobođen negativnog dejstva stresa na naš organizam, a sama promena i aktivnost deluju na nas lekovito. Imajte na umu i to da je stres začin života, kako je uočio Hans Selye. Bez njega, život bi bio bljutav i neukusan!

Strah od letenja

Statistike pokazuju da je letenje najsigurniji način putovanja. Mnogo je sigurniji od putovanja automobilom ili autobusom. U godinu dana 19 miliona aviona se zaputi put nebu, a u odnosu na taj broj, broj avionskih nesreća je veoma mali. Uprkos tome, aerofobija tj. strah od letenja je veoma rasprostranjen, počev od blage nelagodnosti do punih paničnih napada pri pomisli na ulazak u avion. Postavlja se pitanje zašto?

Strah od gubitka kontrole

Ljudima je veoma bitno da osećaju da oni imaju kontrolu u situaciji. Iako dok vozite sopstveni auto, na vas utiče toliko mnogo faktora koji mogu izazvati saobraćajnu nesreću i mogućnost da se ona desi je mnogo veća nego mogućnost avionske nesreće, činjenica da držite volan u svojim rukama deluje umirujuće. Predati kontrolu drugima je jedna od najtežih stvari u životu svakog čoveka. Strah od gubitka kontrole je sve prisutan, počev od problema poverenja predavanja svog zdravlja u ruke doktora, do izbegavanja da se zaljubimo i time izgubimo kontrolu nad svojim osećanjima. Predavanje svog života u ruke nekoj tamo automatizovanoj letilici koje nadgleda preopterećeni kontrolor leta, za koga je ona tačka na ekranu, deluje zastrašujuće na prvi pogled.

Procena šanse za preživljavanje

Veliki otpor izaziva i pomisao da i ako se nesreća dogodi, postoje šanse da je preživimo kada se radi o drugim vidovima transporta, jer smo, ako ništa na majčici zemlji, dok šansa preživljavanja pada aviona deluje obeshrabrujuće i izaziva prirodno ogroman strah.

Strah od zatvorenog prostora

Avion predstavlja zatvoren prostor, što budi čitav dijapazon strahova, od iracionalnog straha od zatvorenog prostora, pa do realnih nepogodnosti. Iako u avionu postoji set za prvu pomoć, ipak avio kompanije nemaju ordinirajućeg lekara, čak ni na letovima koji traju po 24 sata ili duže. Pomisao da vam može pozliti u avionu je neugodna, iako je sasvim moguće da bi avion pre sleteo na prvi aerodrom i da biste bili zbrinuti ranije nego što bi hitna služba došla do vas kod kuće u saobraćajnom špicu. Pa, ipak iako je u pitanju zatvoren prostor i osećaj da jednostavno iz njega ne možete da izađete po sopstvenoj volji, racionalno, ne postoji mnogo neugodnosti koje ta činjenica može izazvati. Teško da je vredna panike pomisao da ste zaboravili kupiti svoju omiljenu čokoladicu, te da ne možete slobodno izaći i učiniti to istog momenta. Ako ste, ipak zaboravili neke bitnije stvari, kao što su lekovi ili neophodan higijenski pribor, može se desiti da vam stjuardese u tome mogu pomoći.

Fizičke neugodnosti

Fizičke neugodnosti se mogu javiti tokom leta, pritisak i druge neprijatnosti. Ljudi koji su osetljivi mogu prenaglasiti osećaj ovih smetnji do veoma visokog nivoa anksioznosti. Ipak, većina letova danas su prijatni i ne izazivaju veće fizičke neprijatnosti.

Naše emocije starije su od našeg razuma, a tu hijerarhiju teže je narušiti nego i hijerarhiju najstrožije vojne formacije. Naše znanje o tome da je naš strah neracionalan, neće mnogo uticati da se on i smanji. Pa šta nam onda preostaje? Za početak koju akciju treba da primenimo, zavisi od toga koliki je intenzitet našeg straha. Ako se plašite, a ipak uđete u avion, to znači da nemate fobiju od aviona, već samo fobijski strah. Prema intenzitetu svog straha, možete primeniti sledeće:

Ako je naš strah mali ili umeren

Utešna je sama pomisao da taj isti strah dele sa nama i milioni drugih ljudi na ovoj planeti. Poželjno će biti da se pripremimo za let.

Anticipirate, tj. predvidite sve što vam može pritrebati

Kupite unapred sve što vam je potrebno, ali i ono što vam zatrebati u nepredviđenim situacijama

Ponesite sa sobom i stvari koje vas zabavljaju kako biste mogli sebi skrenuti misli u slučaju da počne da vam se javlja blaga nelagodnost

Komunicirajte sa ljudima oko vas, ako vam prija, a ako ste pak tip koji ne voli mnogo da sluša svačiju priču, stavite to vašem susedu, jasno, ali ljubazno do znanja.

Uradite vežbe disanja. Ovde možete skinuti uputstva za vežbe disanja

Uradite fizičke vežbe relaksacije. Ako je dug let, sa vremena na vreme obavezno ustanite, protegnite se, uradite lagane vežbe. Ovde možete skinuti uputstva za vežbe relaksacije

Ako je vaš strah većeg intenziteta

Obratite pažnju da ste obavili sve gore navedene korake, ali će vama biti korisni i dodatni koraci da ublažite svoj strah.

Analizirajte svoj strah. Probajte da razmislite šta je to što vas užasava. Šta je najgore što se po vama može dogoditi?

Ako je to gubitak kontrole, zapitajte se u kom to segmentu u vašem životu imate doživljaj da nemate kontrolu? Insistirajte na ovoj pomisli, nemojte olako odustati i zaključiti da vam je sve potaman

Ako je to strah od smrti, jednostavno setite se da se vi i smrt nikada nećete susresti - jer kada vi jeste - smrt nije, a kada smrt jeste - vi niste. Mnogi ljudi tu pomisao drže kao utešnu. Takođe, recite sebi, da smrt niko ne može izbeći, da li ste danas prelazili ulicu i naleteo na vas auto, ili što je mnogo manje verovatno se srušio vaš avion, život ne možemo živeti plašeći se od njega.

Ako je vaš strah veoma intenzivan i prerasta u paniku

Počnite sa prethodno opisanim koracima. Ako oni nisu dovoljni da vas ubace u avion, možete probati sa časicom alkohola ili pilulom za vožnju u konsultaciji sa vašim lekarom. Ako vaš strah i dalje probija kroz sve prethodno pomenuto, vrlo verovatno da će vam biti potrebna psihoterapija, kako bi se vaši strahovi sanirali.

Ako je vaš strah fobične prirode, on može biti simbolički, što se rešava kroz kontinuiranu analizu sa vašim psihoterapeutom. Razgovori u tom slučaju neće samo da vas oslobode straha od letenja, već će doprinetu porastu kvaliteta vašeg celokupnog života, kao i osećaj većeg uživanja i radosti.

U slučaju da ste uspeli ući u avion i doputovali negde, ali je vaš strah toliko narastao da ne znate kako ćete se vratiti, potražite lokalnu psihoterapeutsku ordinaciju. Možete doći kod nas, ako se nalazite u Beogradu. Sa obzirom da ne postoje uslovi za kontinuiran rad, u tom slučaju prićićemo vašem problemu na praktičan i brz način njegovog rešavanja. Metoda primene u tom slučaju zove se sistematska desenzitizacija i obuhvata postepeno navikavanje na situaciju koja izaziva strah, sve dok strah potpuno ne iščezne. Rezultati ove metode su veoma efikasni i mogu se postići u izuzetno kratkom vremenskom periodu, ali se oni neće odnositi i na druge oblasti u vašem životu.

 I na kraju samo zamislite šta je to što vas čeka kad sletite. Verovatno je vredno truda. Prijatan let! I putnik i zavisnik (alkohol, droge i druge psihoaktivne supstance)

Ako ste zavisnik, a treba da putujete, možete obratiti pažnju na nekoliko stvari.

Svaka promena sredine je šansa za ostavljanje zavisnosti! Pri fizičkom putovanju fizička kriza izazvana apstinencijom, može biti mnogo manja nego uobičajeno. Događaji i osećaji koje budi poseta novim mestima i stimulacija novim mirisima, bojama, zvucima utiču na to da vam je supstanca od koje ste zavisni manje potrebna. ISKORISTITE TO!

Ako niste odlučili da učinite svoj život podnošljivijim, a na duže staze znatno lepšim, onda bar vodite računa da sačuvate svoju glavu koliko možete. Ako ste intravenski zavisnik, nosite obavezno svoj špric i iglu, ne dozvolite da zbog 5 minuta nepromišljenosti obolite od neizlečivih bolesti

Raspitajte se o drogi koju ste nameravali da uzmete, o ljudima koji je prodaju. Verovatno znate i sami da droga na drugim geografskim područijima može biti jako drugačija od one na koju ste navikli. Ako ne znate koji je sastav droge koju uzimate, postoji mogućnost da odreagujete na neke od hemikalija u njoj, ili da je njen postotak čistoće veći, što može dovesti do ogromnih zdravstvenih problema, čak i smrti ako je unesete u ISTOJ DOZI kao i uobičajeno. Uzmite manje, imaćete isti efekat.

Vodite računa da je šansa za OVERDOSE mnogo veća ako istu količinu droge uneste na mestu koje vam nije poznato i uobičajeno. Kada promenite vaše uobičajeno mesto, uvek unesite manju količinu supstance! Tako ćete i uštedeti novac.

Nemojte rizikovati da prenosite drogu preko granice, postoji ogromna šansa da budete uhvaćeni.

Ako na putovanje planirate da ponesete veću količinu droge, kako bi je rasporedili na više dana, računajte na svoju neuračunljivost! Velika je šansa da se nećete iskontrolisati i da ćete uzeti veće količine nego što ste želeli i planirali.

Po iskustvima bivših korisnika droga, izmeštanje iz sredine je jedno od najlekovitijih činilaca kod odvikavanja. Vaš put može biti mnogo više od odlaska na odmor, može biti početak vašeg novog, kvalitetnijeg života. Uvek imajte na umu da depresija i loša osećanja koja vas obuzimaju neposredno nakon odvikavanja su samo prolazni period koji morate da izgurate, dok se vrata pravog života otvaraju tek kada svojim strpljenjem platite svoj put do njih.

Ako vam se javi želja da započnete sa lečenjem, obratite se lokalnoj bolnici za zavisnoti. Ako ste u Beogradu, možete doći kod nas. Biće vam ukazana sva nega koja vam je potrebna. Dajte sebi šansu za novi početak, ako vam je drugi u životu nisu dali.

Ovaj savet pripremila je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti i druge psihijatrijske bolesti Lorijen / o Specijalnoj bolnici Lorijen pogledajte rubriku

http://www.lorijen.co.rs

 

Prethodna strana

© 2017 FENIX VICTORY group

FENIX VICTORY group • Vojvode Mišića 13 • 35250 Paraćin • Tel: +381 065 817 48 31 • fenixvictorygroup@gmail.com